...Fortune plango vulnerat stillantibus ocellis,quod sua michi munera subtrahit rebellis.Verum est, quod legitur,ronte capillata,sed plerumque sequitur Occasio calvata.In Fortune solio
sederam elatus,prosperitatis vario flore coronatus;quicquid enim florui felix et beatus,nunc a summo corrui gloria privatus.Fortune rota volvitur:descendo minoratus;alter in altum tollitur;
nimis exaltatus rex sedet in vertice caveat ruinam!...

Miris paprika i drvosjecha napolju,jesen smrdi gadno,a ja nisam imun na istu...Lazem,lazem radi sitnih plaeasulabilitiesa... Stalno to radim,ali uvek tako,da nikog ne povredi,i ako bi skonto istinu..I ta istina je nebitna,koliko i sama laz,nema lanac obrtaja u mehanizmu glupoche ljudskog konvertovanja rechi u slova... Polomish se preko klupe,u holu faxa,kako bi osmotrio curu koja cheka ispit,koja cheka,mzoda mene,ali jok,da je pitam hochemo na kafu,e nechu... i shta me briga hoche li ona,ne radim tako,ne radim tako... Moj pristup pristup figuri koja me opchini je posve drugachiji,i on za razliku od tople kafe,blista u mraku, danu, snu, vetru, suncu, pakosti, mrznji, delirijumu, groznici, nestrpljivosti, neizvesnosti,tishini,koja ponekad boli kao rendanje trnova od roze ruzhe po grudima ... Puni,puni ego tudji da bi ti se svideo,je sredstvo,a moj cilj je drugachiji,od creatora te podle strukture obaranja sa nogu... Ne radi se to tako,dragi moji... Ne,nju nisam lago,nikako...Ona je vishe od svega,pored svega,odvojena od svega,like m,ili sam je preneo u oblake,a ostavio dole tjelesne sposobnosti...Je,misli osam da chu ovo zaboraviti d anapishem,poshto vech jesam.. Pokushavam da nadjem inspiraciju za objashnjavanje moje inspiracije,i to je da znate,jako teshjko odraditi,i onda sam naravno uz vech preslushanu fancy Carmina Buranu,prochitao i text...Dao mu ga orf po satiri,kazu... Ali ne mislim,on otrazim textove i knjige,nove koje che mi objasniti svoje vidjenje stvari,a u nechem tako divnom,poput Cm-a se krije i text,koji zahvaljujuchi netu je razuman,or je na latinskom btw...Nekako imam jaku zelju za ovim stvarima,knjigama istim,i slichnim strukturama expresije,art graphic je iphak donekle mali za te stvari,abrem malkice zaostaje...I expresija na expresiju ide... Ja sam preseko sudbinu koja me vukla ,iako sam ja hteo polako,vuche ,neche da stane... I dok me ti konji odvukoshe,kroz prashnjava puteve,videh neku dolinu,jako divnu,i dusha izleche od mene,i samo je videh... u nebulama nadprirodne prirode... rekoh,kad je dusha videla,mora da je neshta jako,jako,jakoooo vredno izlaska iste iz moga tjela... Presekoh kanapu s amukom,iako vech me dosta odvukoshe,a  itrebalo m ije dosta da se povratim od raskida sa planetom... Zadrhtah,osetih se spor i prazan,drhtav,prljav,no kontam to je i poenta kad se odreknesh dogme,da ih molish da te vuku opet,ahahah,a fala ne...Opsovah dva tri puta konje,za sve ove godine vucaranja po kamenjarima iznad Brodareva,i krsheva kruznih...pocheshah se ispod oka,i bacih kamenje u liticu,kanjoj,reka neka valjda,ne vidi se koliko je duboko...A da breee,pa ja sam posho za dushom... Da ne davim,nasho sam dushu,i predo je svevishnoj te zemlje...Odmaram sam tu,zivim tu,sad sam tu,sad sam tamo... nema ljudi,nema razuma,zezamo Orfeja ceo dan,joj ludog lika,zamislite,nije mogo da izdrzi pa se okrenu ludak,a ja ono prijepoljski pakooooosno sarkazmichno,"e jeboga ga ti","Ali,ej,ja sam nju bolan rezo u stabla,more i stihove","Ma kontam aj tebe,isto vjeruj mi,sreche mi od Nje gore,nego kako prodje sa HAdom,jel' bila frka neka chuo sam...","Pa slushaj brate,ja mislim da ima neke shanse da ga zavrnem,mislim,jebga jesmo mi Grci izmislili tu demokratiju ili nismo majku mu","Shto jes,jes..." ,"E,pa tako sam ja konto ja njemu dam rech,da mu dam dushu,i sa njim i zivot,depozit na zivot,a on da mi da kredit u vidu njenih ochiju,da mi budu zadnji pogled u mojima ochima,pre nego shto i htesko zaklopim kad svisnem od bola pritiska dushe...","E,ta ti valja vala...Jebga to ti je sudbina,ja sam to preseko,ti si mit i tebi je sudjeno po knjizi,meni nije.. ja sam tu,moja svrha je moj pogled ka Njoj,i moj vrisak kad mi pogled je ne vidi dobro,a i dushu mi je isuvishe oplemenila da bih se sad rastao od nje...neka fala...Zatochen u nebu ,ziv na zemlji...","E,pa tako onda,chujemo se...","Vazi,vazi,pa svrati...eto odradi josh jedan taj naporni kraj mita o tebi i toj curi,pa ono jebga,takav ti je zivot,samo se seti da chesh je opet videti kad se pricha zavrshi...","Pa,ja e fala ti drugar...",fin dechkich,fin... samo shto niej sve tamo bash fino,imash one muze i sirene,samo dolaze,cilj im je da me opchine,i odvoje od Nje ,alo bre,ajde shibe bre na ta ostrva,nemo' Sloven da vma da po rebrima..."Izvinjavam se Leta,princeps je malo uzrujan,shto ne mogu ove da ukapiraju... I gde smo stali,a da... Vashi darovi,Sunca i i letnji shamari vashih vetrova,je moja oduzetost u naporu,shto vecheg priliva moje srechi ka Vama...",i tako po ceo dan,i noch,i artsketr,i zantrovrew,i istioksinus... i sve delove dana koji tu funkcionishu...Ljudi moram da prekinem,sad,vetar me zove,lelujam,i padam...opet...