Ae sad odma paljba k oche prvi da akze vid' budale shto pishe u tri sata,al' moram..Taman sam posho da legnem,i skontao da sam jako umoran,ali ne ono beresh pamuk pa,ja sam mnogo umoran,umorile su me vishe rechenice koje tu odvedu negde,i kao budi tu ,sa'chu ja,onda su me potezi,misli umorile,shta drugi kazu,koga drugi vole,koga drugi ne vole,dosta mi je vishe projekcija i projektovanja u neshta,ovo ostalo shablone i formule nechu da pominjem,jer to prezirem svaki dan,a ovo je bash sad.Ne volim vishe,ne svidja mi se ni neka zamishljanja,mashtanja,ne mogu da sprovedem,ne mogu vishe ni kradje indetitea da podnesem,da kazem aj kad se ubodem na trn,niti da slusham kad ona ili on to isto urade,ne mogu to da zamishljam vishe,i da pratim komentare moji chelija,kao komentare na postove u forumima,vishe tih nekih spratova, i stepenica, i sve novo,i sve neshta zeljno da ga vidish,a ja ne mogu vishe da gledam na ochi... Ne mogu vishe ,osechaj topline,ako nije srca,onda je dusha,a,ali sve je to dobilo drugu dimenziju, sve se to otudjilo,zaboravilo,dobilo drugi znachaj i nebitan smisao,josh mi samo fali to jedno zashto da me onako dokrajchi.ne volim rechi,slova,boje,utiske,glasove,vokale,akcente,oblike,zelje,stremljenja,ej pazi molim te... Ljudi rechi chu vam istinu,ja sam se malo potroshio,a dali su mi neki savet,pa ja treba josh i njega da sprovedem u delo,a jedno delo sam tek napravio,i sad sam ono u fazonu,a shta ja dosad radih ,matere ti ?Nasho sam traku Nadrealista iz osamdesete,ljudi oni su stvarno neverovatni... Ali shta je sad problem,problem je u tome,shto ljudi umeju da ponekad svojim autoritetom,koji misle da imaju,i to sa punim pravom moj jado,da se onako ugrupishu,i stvore svi na jedan obruch,i ja pokushavam neke metodologije... da ischupam,da se izrazim,a oni na sve to ono,odlepe,pocepaju,izbrishu, destilizuju, fermentiraju,fragmentiraju,iskuhaju, pasterizuju...ne znam vishe ni shta rade,ali ono,nije im fer...Stvarno nije... I shta sma josh hteo za rechi vam ? Ne znam,nekako sam ono ,trudim se,i dajem se,ceo onako,svima,i onda potroshen,tako potroshen,sednem ovako za blog,istroshen,u nadi da che mi se javiti sv. Spasitelj... Ako te ima javi se,a ako ne,kasno je ,a ja bi da legnem... Ono shto mi stvarno treba,je spavanje... odoh... 

Ustadoh i pozelih da se udaljim negde,ili da me neko probudi konacno,il' da zaista je ovo sve neki prirodni fenomen pechurki nekih koje sam pojeo pa haluciniram,ko Malder und Scully onomad,da su u proslosti,a nisu... Ah mislio sam da su svi oni komplikovani,a ja jednostavan,jer je sve to,tako,kako mrzim kad se tako iznenadim,kad me tako prepadnu cinjenice,statisticki podaci,moje svakodnevnice...Uvece obicno,kasno uvece,se dobro isprepadama,da me strah da zaspem...Nadji sebe u parama,u fakultetu,knjizi,prici,komunikaciji,u Srbiji,sa ovom perspektivom koju imam,perspektiva vishega,koju ako imas bivas smanjen,umanjen,ponizen,zgazen...Pas mat*r...

Malo me nema jer sam u silnoj jurnjavi za karte exita...A pishem tamo blog,kad ukljuchim,iskljuhim adsl,ako,i samo tako...

Veche...

Posto vidim da ovde se ne gleda kolika je potreba za kartom i koliko stvarno gori za petama as I wrote on the previous Blogzov's,nastavichu u stilu kreativiteta,dok se ne iscrpim i zadnju kap toga,ne bi li dushu prodao dja'vlima iz Exita,za onaj termin od pocetka do kraja Prodigya,da mi eto samo ono dva milicajca,uz mene budu,da udjem kad pochnu,i lepo da me pokupe kad se zavrshi...Posto vidim da ovo ne pali kod vas... Shta da vam,pricham da vas informishem o boljitku nesvijeta ? O "festivalima budala" shirom nashe zemlje ? Mislite,da chu rechi ne mogu,jer me to zamara ?Zamara me i to strasno,ali shta chesh,mora neko da shutne kamen koj istoji na asflatu,mora... A shto ja ne bih bio... Ajde,pristao sam i na to,idem tako,ruke u dzepove,prazne...Ne,nechu,nechu to da radim,za kartu glupu... Da prodam svoj kamen... AE,nastavljam zbog ljudi... Zver u meni se dignu iz rova,kad me dotaknu,rekoh pazi,ako zelis,nema problema,idemo zajedno u Lim,pa dole da rascistimo ? Neces ? AJd,ajd... I silazimo mi niz stepenice,tresti sve,i udjosmo 'sred rijeke... Dobar veche... Osmejhnu se milicioner,sa lampom,sa mosta...Pita nas shta to radimo.Ja rekoh,nista raspravljamo o smislu zivota.Pomisli,covek ajoj,dosta mi je ludjaka za ovo veche,odoh ja kod svoje zenice na sarmu.Njemu je to bio sasvim nebitan momenat njegove veceri,lepo ce odkoracati,do kraja mosta,u kabinet svoje dvestashestice,svoje pokretne birokratske drzave,namesnik dzelata.Ja vodim odlucujucu bitku sa njom,usred reke.Zaboga,zar bas moramo ? Mora,ili ako neces ti izvoli ,ali ja samo sad hocu...U redu,klimnu glavu,u sjenama svetiljki okolo,i par zvizduka,zbog njenog brusa,meni nezanimljivog,zbog bijesa u ocima,i srdzbe i topline,tacnije kljuchanja krvi.Malo je zeznuta ova nasa igra znas ? Znam,ali izabrali smo je... Ok,jedan,dva,i zaronismo,i poche dotak koze,ispod nase vode...Nisam vam rekao,obecali smo da ce to jedino biti nase mesto okupljanja,jer samo tako mozemo zaista osetiti jedno drugo,jer zrak od vani je zaista prokiseo,toliko,da g ane vrijedi upotrebljavati.I nestade ona... Necu je videti,do sledeceg bujanja rijeke.Sjedim sam,zvizdim,u mraku,svjetla ima,ali mi godi,pre ga dotad nisam nesta gotivio,ali sad mi je fina ta nijansa zracenja,onako,fina,prija mi,ili je samo razlika u priisku izvan,i ispod vode.Lepo lepome... Volio bih zapalit' jednu,ali ne pusim.Bun bijesa,oept,ali drugog... Derem se na one sto su mi ovo napravili,da ja moram da se mrznem po rijeci... Covjece,nije fer!Ajte vi malo dole,da vidite sta je led duse,ajde.Ajde,konji.Dva,tri bilmeza sa hamburgerima u rukama,zeleshe neshta da mi sugerishu.IZvolte,mochad u koznim suknama ? Sta zelite ?Hoche da me biju ?!Ako,ako... Uputih ih ja par reci simbolicnog znachenja,ufatishe se za simpathy sa mojom boli,i odje*ashe lagano.Ajd' zivi vi bili meni,i trovali se zajedno.Ma ne ,ne rekoh im,ima ovo veceras da se zavrsi...Okupih u te kasne sate,moje osete,uzarena bela magma opkoli me.Jedna noga napred,druga... nazad?!Marsiram,marsiram,marsiram...Promejena svijeta,instant brzinom,lezi u meni covece ? Jedna jedina uzarena recenica je dovoljna... Bicu slobodan,disacu,ej ? Imam li veceg motiva ? Kako je plasirati,kako je saopstiti,kako im je uglaviti,medju onom verom koja je zardjala u njihovim vlaznim vezama?Kako uglaviti ?Nema vise danas ko ih je*e,kome trebaju,odglavi se od njih,i zvrchi sam sa sobom,reci im,reciiiiiii im bre,reci im bre,reci,reci... to je to ? Veliko RECI na nebu ?! REci... Svi su rekli nesta,ali ti sad reci,ti sad ustani sa poda,i reci im!"NOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO woman nooooooooooooooooooo KRAaaaaaaaaaaa aaaaaaaaa aaaa aaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaajj",reci im da rat nije mjesto zarade vec je to ,ako pomuzes kravu,za to pomuzen oces dobiti dinar,muzite kravi vi pastire sto se posvadjaste oko jebenog drveta,nije ni tvoje,ni TVOJE,ni tVoJe...MAthr vam!I to moje trajalo,i trajalo,ustache jedan,sa prozora,pushka,cev,nishan a na nishanu,jeb**i ja...Pucaj,al' ja sam reko...'Sam ja mzoda kriv,sto mi neshta drugo struji kroz vene,a ?'Sam kriv,sto mi nije lepo kad dobijem cipelu,jer sam reko SHHHHHHH,a ti si od mene zahtevao p,i nijedno drugo slovo ?E nechu p,ne godi mi,smeta mi onaj balon na vrhu pruge,smeta!Iritira,smeje mi se,ruga mi se...Vidio je da ima posla sa bolesnikom...Ubrzo je dosla policija,koja me sprovela do vatrogasne,do bolnice,do hirurskog,mentalnog ispiranja mozga...DObar veche,pitaju oni mene,biva da me preispitaju,kako su obavili posao da me provere... A ja kazem,burno ustavshi,ja zahtevam da Sunce bude plavo,jer ne podnosim da me zuto,ljubomorno,onako gleda,sto sam sad veci od njega,ipak je stariji... Dizi se,lupi me po rukama zena,obucena,u uniformi...Bubamara,je zlato za vas,zvako prljava,rekoh joj ja bash ovim recima... A onda,pad u cosak,iscrpljen,stalno upitan,pa kako onaj SwarzTzeneger onoliko izdrzi,i onoliko probadanja ruku,i opet dize on brodove,i slonove,a da ne jede,ne ide u wc,ne drogira se,ne pije,miran i uzoran decko iz prve klupe,decko koji uvek sve zna,a ne zna da ce ga polomiti cim izadje,jer eto,izdvaja se... strchi sa onim misicima... Mazlum... Elem,sta se sa mnom desilo ? Pfff... Dobio sam ciglu u glavu,i zabio se u TRAVI...zapaljenoj travi,znate ono,kad je prolece,pa pale travu,kako bi ganjali zmije.Nervi mi se lome,jer nisam spavao,i mene su onako slucajno,ostavli zapalili... Mogao bi ovaj les nesta pojesti,a ? Opet sam parlanormalan,opet mnogo pricham,do sledeceg odvodjenja,sedim dok mi nesta ne dodje... klatim noge na mostu,gledam svoje neprirodno podruchje... Limski bukovi,e to vam je mesto,volela ga je tradicija,voli ga statiziranje,voli ga futurizmichko dobro,koje je zivi od devet do devet,nego od treptaja do treptaja,daha do daha,kojeg dole nema,ali dzaba,ne zanima njih nas zivot...i onda ide filmska scena,ruke rasirene ispred sebe,gledam u zivot,u tjelo moje male... pas im mater!

Rechi bez poveza sa realitetom... su nepostojeche,ako ne grade sam svoj drugi unreality,pa ali ako onaj kome su upucheni nezno protutnji pored a da se ne osvrne... aj zurim nastaviche se : )

Objavljujem rat!PO trechi put ovog dana...Objavljujem ga svima,onako u letu,u vremenu koji prshti ispod mene,galebu kojeg chekam od jutros,ovom oblaku presrechnom zbog moje nesreche,ma kako te choveche bre nije sramota ? Zashta njega,on samo dodje,prodje ,prospe,i ode... E ljudi moji,kad vam pacifista objavi rat to mora da je nesta mnogo zeznuto...Da,da objavljujem ga svakome,i nikome... Svako je onaj ko se prepozna dabi volio uchestvovat  uodmeravanju snaga,a niko je onaj koga ne zanima,ni to,ni vreme,ni vazduh,ni oblak,ni sunce,ni galeb,ni mp3,ni rec in mancipi,a ni resnec mancipi,ni legesi,ni boja nashe himne,ni sluh nashe vode... panika strujanja...Ajde,sad bi mi vech bolje bilo da CHUTIM MALO...