Ae sad odma paljba k oche prvi da akze vid' budale shto pishe u tri sata,al' moram..Taman sam posho da legnem,i skontao da sam jako umoran,ali ne ono beresh pamuk pa,ja sam mnogo umoran,umorile su me vishe rechenice koje tu odvedu negde,i kao budi tu ,sa'chu ja,onda su me potezi,misli umorile,shta drugi kazu,koga drugi vole,koga drugi ne vole,dosta mi je vishe projekcija i projektovanja u neshta,ovo ostalo shablone i formule nechu da pominjem,jer to prezirem svaki dan,a ovo je bash sad.Ne volim vishe,ne svidja mi se ni neka zamishljanja,mashtanja,ne mogu da sprovedem,ne mogu vishe ni kradje indetitea da podnesem,da kazem aj kad se ubodem na trn,niti da slusham kad ona ili on to isto urade,ne mogu to da zamishljam vishe,i da pratim komentare moji chelija,kao komentare na postove u forumima,vishe tih nekih spratova, i stepenica, i sve novo,i sve neshta zeljno da ga vidish,a ja ne mogu vishe da gledam na ochi... Ne mogu vishe ,osechaj topline,ako nije srca,onda je dusha,a,ali sve je to dobilo drugu dimenziju, sve se to otudjilo,zaboravilo,dobilo drugi znachaj i nebitan smisao,josh mi samo fali to jedno zashto da me onako dokrajchi.ne volim rechi,slova,boje,utiske,glasove,vokale,akcente,oblike,zelje,stremljenja,ej pazi molim te... Ljudi rechi chu vam istinu,ja sam se malo potroshio,a dali su mi neki savet,pa ja treba josh i njega da sprovedem u delo,a jedno delo sam tek napravio,i sad sam ono u fazonu,a shta ja dosad radih ,matere ti ?Nasho sam traku Nadrealista iz osamdesete,ljudi oni su stvarno neverovatni... Ali shta je sad problem,problem je u tome,shto ljudi umeju da ponekad svojim autoritetom,koji misle da imaju,i to sa punim pravom moj jado,da se onako ugrupishu,i stvore svi na jedan obruch,i ja pokushavam neke metodologije... da ischupam,da se izrazim,a oni na sve to ono,odlepe,pocepaju,izbrishu, destilizuju, fermentiraju,fragmentiraju,iskuhaju, pasterizuju...ne znam vishe ni shta rade,ali ono,nije im fer...Stvarno nije... I shta sma josh hteo za rechi vam ? Ne znam,nekako sam ono ,trudim se,i dajem se,ceo onako,svima,i onda potroshen,tako potroshen,sednem ovako za blog,istroshen,u nadi da che mi se javiti sv. Spasitelj... Ako te ima javi se,a ako ne,kasno je ,a ja bi da legnem... Ono shto mi stvarno treba,je spavanje... odoh...